Parlamentarni sistem
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Univerzitet privredna akademija, Novi Sad

Увод
Теоријске основе поделе власти успоставили су познати теоретичари друштва, права и политике седамнаестог и осамнаестог века, Џ.Лок, Ш. Монтескје, Џ. Медисон и други.Анализирајући уставно-правни поредак Енглеске, Монтескје износи теорију поделе власти у сврху слободе појединца.Њена суштина се своди на поделу власти на извршну, судску и законодавну.''Све би било изгубљено кад би исти човек или исто тело владалаца, племића или народа вршио све три власти:власт доношења закона, власт извршења државних аката и власт суђења злочина или спорова међу појединцима.''(Ш. Монтескје)
Парламентални систем настао је у Енглеској.Остале европске државе усвојиће овај систем по узору на Енглеску, иако се он нигде није могао пренети у облику у којем је настао.Он се у свакој држави мењао и прилагођавао политичким околностима,''и колико год има парламенталних држава, толико има и разних врста парламентаризма''.
Парламентаризам у Енглеској стварао се и развијао у врло дугој историји државних и друштвених институција, па се тако може рећи да је историја парламентаризма стварање и развој енглеског политичког система.Дакле, данас у модерним државама законодавну власт не врши један човек, већ колегијално тело, парламент, чији се назив разликује од државе до државе, али не и његова суштина.То је власт која не расправља о конкретним случајевима, већ кроз законе одређује како ће се извршна и судска власт понашати према конкретним случајевима.Из свега овог проистиче и закључак да законодавна власт ''није власт која дела, него власт која мисли''.Парламент функционише по демократским принципима, док су извршна и законодавна бирократске природе, чланови парламента се бирају из народа.
Др. Момчило Димитријевић, др. Мирољуб Симић, Др Срђан Ђорђевић, Увод у право143,144,145, Правни факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 2006
2. Настанак парламентарног система у Енглеској
Порекло модерног парламента налази се у средњем веку.У старом веку народ јесте бирао поглаваре, али није бирао скупштине, кад је то било потребно народ се састајао на јавном месту и одлучивао о разним државним питањима, посебно у полисима где скупштине целокупног народа нису биле немогуће, због карактера масе и њене величине.
У средњем веку народ постаје копликована маса, расцепана на сталеже и нарасла било је немогуће водити некакве јавне скупштине, па су представници скупштине бирани из сталежа и различитих интресних група.Средњевековне скупштине нису биле законодавног карактера, већ су обично одлучивале о порезима.
На европском континенту након средњевековног парламентизма, на снагу ступа у већини случајева апсолутна монархија, изузев у Енглеској где је јачање парламента константно.У Енглеској почетком тринаестог века (1215) након побуне племства против краља Јована ''без земље'', Јован бива приморан да потпише Велику Повељу, којом је владалац свечано признао још једну власт поред себе, сабор у чији су састав ушли сви виши слојеви и професије друштва, преко својих представника.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com